У оквиру традиционалне манифестације „Новембарски дани“ којима се обележава слава заштитника града, Светог Димитрија, сваке године се у Сремској Митровици одржавају различити културни и спортски догађаји.
У Музеју Срема ће у оквиру ове манифестације, 23. новембра бити отворена изложба светског значаја.Изложба ће бити отворена за јавност четири дана, од 23. до 26. новембра, у периоду од 10 до 20 часова.
Због изузетне вредности златног аварског појаса, у Музеју Срема ће бити предузете велике мере у циљу безбедности.
О изложби и појасу причала нам је стручњак Јасмина Давидовић, музејски саветник археолог Музеја Срема.
„По први пут у историји биће презентовани очувани елементи оригиналног златног појаса из околине Сирмиума који се датује у другу или трећу четвртину 7. века. Овакав појас је иначе био инсигнија неког од аварских владара или чланова породице. Случајно је пронађен а затим због похлепе налазача завршио је у рукама припадника полицијске станице у Сремској Митровици који су предали овај фантастичан налаз Музеју Срема где је установљено, уз помоћ стручњака из Археолошког института Београд и Музеја, да је у питању сензационалан налаз који се састоји од 10 елемената: велике копче, великог језичка, пет псеудо-копчи, Т-окова за качење, кружног окова и двоструког окова на шарнир, све у тежини од 1 килограм и 70 грама злата“, истиче стручњак Музеја Срема, Јасмина Давидовић.
„Међутим, пошто није пронађен читав појас а због недовољних информација о месту налаза и околностима није утврђено да ли је у питању гроб или остава сакривена у бурним временима . Елементи су рађени веома вештом руком неког уметника из Kонстантинопоља или можда Сирмиума, а коришћене су различите технике од којих су псеудогранулација и емајл техника главни елементи декорације. Појас одликује синтеза декоративних елемената рановизантијског и аварског стила у оквиру полихромног стила. У златне украсе уметани су драго камење (гранати) и стаклена паста разлличитих боја“, рекла нам је Јасмина Давидовић.
„Авари су иначе номадски народ познат по томе да су скоро три века држали у својим рукама део територије Европе око Панонске низије а за своје војне услуге су добијали трибут у злату од Византије. Првобитно позвани од стране Лангобарда да им помогну да истерају Гепиде из Сирмијума и Срема, они остварују своју велику жељу да освоје Сирмиум 582.године. Убрзо након освајања су напустили тај величанствени град којим су Римљани владали шест векова а најмање шест императора је ту рођено. Иза Авара су у граду остали гробови у којима су били сахрањени ратници-коњаници у ратној опреми и са коњима“, истиче Јасмина Давидовић, музејски саветник археолог Музеја Срема.
Извор: mojgradsm.rs
Фото: Музеј Срема