Када се већ познатим серпентинама почнете спуштати у Стари Сланкамен, вероватно ће Вам пажњу одвући остаци утврђења Акуминкум.
Акуминкум (lat, Acumincum), најраније римско утврђење, развило се на на локалитету Градина. Римска освајања ових крајева почела су 146. године п. н. е. и трајала су све до 15 године наше ере када су Римљани успели да сломе Скордиске и овај део Подунавља прикључе Римској империји. Због сталне опасности од других варварских народа Римљани су организовали и учврстили јаке одбрамбене тачке са знатним војним снагама које су биле повезане са тада највећим и најмоћнијим насељима у провинцији Панонији (Сирмијумом).
Руине некада импозантне тврђаве сада само симболично подсећају на значај који је ово место имало у прошлости. Акуминкум. изворно келтска реч и задржала се и у римско доба што указује на то да је келтски елемент на том месту био јако заступљен.
Истовремено са развојем Акуминкума као добро утврђеног места у подножју се развија и цивилни део насеља чији су трагови – остаци грађевина и разноврсни покретни налази – евидентирани и прикупљени на ширем подручју данашњег села. У 2. и 3. веку Акуминкум мења своју физиономију, проширује се и дограђује. Војно утврђење и даље постоји, али се изграђује и даље утврђује.
У близини Старог Сланкамена нађен је надгробни споменик подигнут Титу Флавију Прокулу, који је носио титулу princeps praefectus Scordiscorum, из 2. половине 1. века п. н. е.
У 5. или 6. веку, за време велике сеобе народа, насеље је порушено од стране Гепида, Хуна или Авара. На темељима римског Акуминкума у средњем веку изграђена је тврђава. Почетком 15. века била је у поседу српских деспота из породице Бранковић. Турци је заузимају 1521. године. Остаци тврђаве данас се могу видети на улазу у село и на брегу северно од њега.
Пројекат „ОДМОР У ИНЂИЈИ“ суфинансиран је средствима из буџета Општине Инђија.
„Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства“
Посебна захвалност Туристичкој организацији општине Инђија.
