Рат између Светог римског царства и Османског царства почео је 1683. године опсадом Беча од стране Османлија. Како напад није успео због препада пољске коњице која је дошла са леђа османској војсци, ови су били принуђени на повлачење. Ипак, рат ће трајати све до Карловачког мира, 1699. године. У том шеснаестогодишњем рату једна од најзначајних и најкрвавијих битка одиграла се 1691. године изнад Старог Сланкамена.
Свето римско царство је желело те 1691. године да потпише примирје са Османским царством како би могли да отворе нове фронтове, међутим са друге стране добијали су негативане одговоре. Саветници цара Леополда предложили су да се изврши један изненадни, снажни напад на отоманске снаге да би их пораз приволео на потписивање примирја.
Одлука је пала да се тај напад изведе на османске положаје код Земуна где се налазио камп великог везира Мустафе Ћуприлића, а команду над војском Светог римског царства добио је Лудвиг Баденски. Почетком августа војска од 35.000 војника је кренула у напад, у војсци се налазило и 10.000 Срба, од којих је било 6.400 пешака и 3.600 коњаника. Доласком пред Земун, Лудвиг Баденски се суочио за непријатном спознајом да је османска војска бројчано надмоћнија са око 60.000 војника од чега 15.000 јањичара, да је опремљена великим бројем топова и да их саветују француски официри. Овакав однос снага натерао га је на повлачење. Османска војска је кренула да их прати и код Старог Сланкамена је успела да опколи војску Светог римског царства, те их примора на борбу.
Почетак битке био је неповољан по аустријску царску војску. У једном тренутку чак је изгледало да ће Турци победити. Али нешто касније на левом крилу појавила се из резерве – аустријска коњица и српска милиција. Ове свеже снаге, жељне освете, неустрашиво су јуришале и немилосрдно секле све што је било испред њих. Тада је у турским редовима наступио хаос. Турци су се почели повлачити и гоњење се наставило до вечери, па и до следећег јутра. Тиме је битка била одлучена у корист аустријске војске захваљујући првенствено Србима.
На пољима и брежуљицима око Сланкамена пало је око 20.000 Турака и 3.172 аустријска и српска војника. У бици је погинуо и велики везир. Српске чете отеле су непријатељу 34 барјака и 11 тугова.
У част ове победе је 1892. године на вису изнад Сланкамена подигнут споменик висок 16 метара. Том приликом певао је хор којим је дириговао Стеван Мокрањац, а на споменику су исписани стихови Змај Јове Јовановића „И хвала и слава јунацима врлим, падом уздигнутим смрћу неумрлим“.
Пројекат „ОДМОР У ИНЂИЈИ“ суфинансиран је средствима из буџета Општине Инђија.
„Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства“
Посебна захвалност Туристичкој организацији општине Инђија.
