Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу откривен је 1. децембра 1929. године у Парку краљице Марије.
Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Отад је породица живела у иностранству. Петар се борио у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се и као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.
Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903. године изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.
Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).
Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.
Споменик краљу Петру Првом састоји се од бисте краља Петра на постаменту од белог мермера и дело је вајара Милорада Јовановића из Сремске Митровице.
Међутим, по избијању Другог светског рата 1941. године и формирања НДХ, сви споменици посвећени династији Карађорђевић, па и споменик краљу Петру у Инђији били су срушени.
Споменик у Инђији обновљен је 1991. године у Парку краљице Марије и рад је професора Николе Кошевића. Обнова и полагање венаца на овом споменику везано је за 8. новембар (Митровдан), дан када је Инђија ослобођена у Првом светском рату.
