У строгом центру Инђије налази се споменик Подунавском партизанском одреду
Подунавски партизански одред формиран је крајем септембра 1941. године, а водиоу га је командант Петар Релић. У почетку је имао само седам бораца. Већ у јесен и зиму 1941/42. године одред је извео неколико успешних диверзантских акција на прузи Рума – Ириг – Стара Пазова – Земун, прекидао комуникацијске везе и политички деловао у народу. Број бораца полако је растао тако да је почетком марта 1942. године одред подељен на две чете: Иришку и Крушедолску, са приближно 70 бораца.
Из ових малих партизанских одреда до лета 1942. године на Фрушкој гори су израсла три снажна одреда Фрушкогорски, Подунавски, Посавски и Босутска партизанска чета, укупно око 1.000 добро наоружаних бораца. Они су најпре нападали мање групе непријатељских војника, да би се што брже снабдели оружјем, муницијом, и опремом, а затим су нападали и непријатељске посаде, колоне и транспорте, изводили диверзије на железничким, друмским и воденим комуникацијама, палили општинске архиве, жито и кудељу и својим многобројним и разноврсним акцијама терали непријатеља да у овом крају држи и до 20.000 војника.
Партизани Подунавског одреда истицали су се у борбама са Немцима, усташама и домобранским јединицама на источном делу Фрушке горе. У непријатељској офанзиви на ову планину од 25. до 30. августа 1942. године главнина одреда се уз велике губитке пробила из обруча и успела да се пребаци у доњи Срем. Овде је, почетком септембра 1942. године, реорганизован у 2. батаљон новоформираног 3. одреда 3. оперативне зоне Хрватске. Споменик посвећен Подунавском партизанском одреду постављен 1975. године у центар Инђије, испред зграде гимназије. Представља стилизовану фигуру партизана висине 3.50 метара на постаменту висине 1.50 метара. Фигура и постамент су изливени из једног дела како би се добио визуелни утисак да је овај сремски партизан изникао из земље чији је саставни део. Аутор споменика је академски вајар Владислав Петровић.
